Oduvek sam htela da pričamo nemuštim jezikom po tim nekim internetima
za koje sam se nadala da imaju deliće koji su samo naši.
Onda bih ti slala skrivene poruke i ti ne bi znao odakle su.
Ali bi se nadao da su od mene.
Da sam sakrila neke naše delove u njima.
Pa bi ih preispitivao i secirao kao ja
sve one tvoje poruke kojima sam davala smisao koji nikada nije postojao.

Oduvek sam htela da pričamo nemuštim jezikom po tim nekim internetima
za koji sam mislila da je tajna šifra koja otvara tebe.
Mislila sam da ću svojom originalnošću i lepim rečima otkriti
i tebe
i sebe
i neke izgubljene,
nikada pronađene nas.

Oduvek sam htela da pričamo nemuštim jezikom po tim nekim internetima
gde sam tako dobro predstavila tvoju nepostojeću ljubav
projektujući sebe u sve te želje
i čekajući tvoj odgovor na nekog mog Kejva ili neki suludi stih.

Naivno nikada nisam skontala da postoje nemušti jezici koje ja ne pričam.