[Šangajske crtice su pisane po raznim papirićima koje sam pronalazila; kuckane su na telefonu, bile slate nekome ko je tada putovao po Evropi. Hvatala sam ih svuda pokušavajući da samu sebe zaustavim.]
1.
Skontala sam zašto volim poletanje – daje ti utisak da su vreme i prostor savladani… I znaš da je gore Sunce.
Ukratko.
Znam da znaš na šta mislim.
Volim dolaske u nove gradove. Aerodromi su počeli da mi liče jedan na drugi. Ovaj me podsetio na onaj u Barseloni. Bilo bi interesantno prokopati po sebi zašto. Mislim da znam. No, ovaj mejl je zamišljen kao šangajske crtice, zato ti neću objašnjavati.
Čitam Kunderu. Nepodnošljiva lakoća postojanja.
Na nebu Kine sam shvatila da sve mogu kako hoću i to mi je dalo neopisivi mir. U tom momentu sam shvatila koliko mi treba odmor.
Ipak imam svoj zen 🙂
Saobraćaj je lud. Čika taksista je ograđen.
Ljubim.
2.
Pearl Tower.
3.
Sedeli su za stolom pored nas, ona je gledala svoju novu tašnu, onda ustala i donela im po kafu. On se smeškao i gledao je dok priča o svojoj novoj stvarčici.
Pitala sam da li je okay da ih fotkam. Sramežljivo su se osmehnuli. Da govorim kineski, sigurno bih razumela da su rekli ‘Ma hajde, šta ćeš nas slikati?!’
Kada su odlazili, uz osmeh su mi rekli ‘Doviđenja’.
Beše ovo najlepša šangajska crtica.
Gledala prolaznike, brojala strance, plakala skrivajući se iza naočara čitajući tekst posvećen jednom psu, slušala grad i zapisivala sve ono što sam pokušavala i samoj sebi da objasnim.
Posle pročitala sve to… shvatila samo jedan red – lepše je gledati svet kroz prizmu tvoje prisutnosti.
Šangaj je dobar prema meni.
Tom logikom, dolazak ovde je kao poseta New York-u 🙂
Letos sam formulisala svoju devizu – grad nije posećen ako u njemu nisu kupljene minđuše.
Šangaj se upisao na listu posećenih.
I svašta sam još kupila.
I uživala u uličicama.
On je uvek pevao Brod plovi za Šangaj.
Pa mi je baš lepo što sam baš tu.Baš je dobar Šangaj prema meni.
Šuškavo te ljub ljub uz još jedno š.
6.
Tako je u metrou ovde.
I osećala se zarobljenom u jednom od takvih spotova. Baš uz tu pesmu.Sutra idem kući.
Muzej Majinih djindjuva 